ser eng esp
Tri lica ogledala
Tri lica ogledala Tri lica ogledala Tri lica ogledala Tri lica ogledala
Tri lica ogledala Tri lica ogledala
pozorišno istraživanje ekstremizma

Režija: Gordana Lebović
Dramaturgija: Vanja Nikolić
Kompozicije i izbor muzike: Vedran Vučić
Scenografija i kostim: Isidora Spasić
Igraju: Slobodan Beštić, Pavle Pekić i Vladimir Aleksić
Režija videa: Maša Nešković
Fotografija: Vladimir Pavić
Montaža: Zoran Đurković
Zvuk: Milica Lukić
Fotografije predstave: Srđan Veljović

Ekstremizam je pojam dovoljno širok da ga svako razume na svoj način, onako kako želi, i da svako može da manipuliše upravo njegovim značenjem. Način na koji ćemo shvatiti sve oblike ponašanja koji se kriju iza ovog termina često zavisi od sporadičnih informacija koje dobijamo, obojenih političkom situacijom. Zato je umetnost, pre svega pozorišna, dobro sredstvo za analiziranje i tumačenje fenomena ekstremizma.

Tri lica ogledala je eksperiment. On spaja u jedno glumca kao osobu, kao lik i kao društveno osvešćeno biće. U ovom specifičnom pozorišnom iskustvu gledaoci postaju aktivni učesnici i saučesnici. U njihovoj direktnoj komunikaciji kreira se umetnički čin, takav koji bi trebalo da nas dovede do društeve spoznaje i osvešćenja.

Predstava je realizovana uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Trinaest
Trinaest Trinaest Trinaest Trinaest
Trinaest Trinaest Trinaest Trinaest
Trinaest Trinaest Trinaest Trinaest
Trinaest Trinaest

Režija: Gordana Lebović
Autor teksta: Marija Stojanović
Koreografija: Damir Todorović
Scenografija: Igor Vasiljev
Kostim: Dejan Pantelić
Izbor muzike: Vedran Vučić
Igraju: Anđelika Simić, Jelena Ćuruvija, Milena Moravčević, Jelena Bračika, Janoš Buš, Miloš Anđelković, Miloš Đorđević, Žarko Lazić

Trinaest je predstava posvećena ljubavi, nastala kroz proces istraživanja, bez unapred postojećih i zadatih elemenata. Kroz zajednički eksperimentalni rad na probama rađale su se kako pojedinačne teme, a zatim i scene, tako i svi ostali aspekti predstave (muzika, tekst, koreografija, scenografija, kostim). Predstava govori o ljudima koji neprekidno tragaju, bez obzira da li im traganje donosi bol, očaj, ravnodušnost ili sreću; o ljudima na putovanju koje može, ako mu dopuste, da dovede do otkrića: šta je ljubav, od čega se sastoji, i da li su u stanju da je žive.

Igra ludosti
Igra ludosti Igra ludosti Igra ludosti Igra ludosti
Igra ludosti Igra ludosti Igra ludosti

Režija: Gordana Lebović
Dramaturg: Marija Karaklajić
Koreografija: Aleksandra Bjelajac
Scenografija: Igor Vasiljev
Kostim: Dejan Pantelić
Igraju: Pavle Pekić, Jelena Ćuruvija, Aleksandra Bjelajac, Milena Moravčević

Igra ludosti inspirisana je delima “Pohvala ludosti” Erazma Roterdamskog, i “Duhovnim vežbama” Ignjacija de Lojole. Eksperiment u ovom projektu zasniva se na povezivanju strukturalno različitih tekstova i njihovoj adaptaciji u pozorišni komad. Rad sa glumcima bazirao se na “buto” tehnikama sa ciljem da se postigne tačna i uzbudljiva ekspresija u interpretaciji ovih kontraverznih sadržaja.

Predstava je realizovana u koprodukciji Omen teatra i Bitef teatra.

Priča o Mladiću i hiljadu anđela
Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela
Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela
Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela Priča o Mladiću i hiljadu anđela

Autor projekta: Slobodan Beštić
Režija: Gordana Lebović
Scenografija i kostim: Dejan Pantelić
Zvuk: Dušan Bauk
Igraju: Slobodan Beštić, Janoš Buš

Priča o Mladiću i hiljadu anđela inspirisana je strukturom i simbolikom bajki i mitova, i njihovim prikazom čovekovog postojanja i njegovog traganja za smislom života. Kroz niz scena, oslanjajući se na principe fragmentarne dramaturgije i teatra pokreta, Mladić susreće likove inspirisane Dostojevskim, Kafkom, Vajldom, kao i izvesnu varijaciju na Jungovu “Senku”. Ova predstava bavi se tamnom stranom naše istorije, a istovremeno govori o krhkosti maske savremene civilizacije i o Mladićevoj borbi sa njenim demonima.

Ordo Virtutum
Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum
Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum
Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum
Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum
Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum Ordo Virtutum

Režija: Gordana Lebović
Scenografija i kostim: Dejan Pantelić
Muzika: Vedran Vučić
Igraju: Gordana Lebović, Janoš Buš, Milena Moravčević

Predstava Ordo Virtutum inspirisana je muzičkim delom Hildegard von Bingen, nemačke kaluđerice iz XII veka. Predstava je zasnovana na istraživanju srednjovekovnog pozorišta i njegovoj relaciji sa savremenim dobom. Sastoji se iz slika koje pokazuju apokaliptične oblike pada ljudskog bića, prožete muzikom i mističnim tekstovima same Hildegard von Bingen. Od premijere, izvedene u junu 2000. godine na INFANT festivalu u Novom Sadu, predstava je kroz prostorne adaptacije doživaljavala dramaturške trensformacije: u Bitef teatru i hotelu Moskva u Beogradu, u hotelu Arcotel Wimberger u Beču, i u samostanu u Lionu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Hildegard_of_Bingen

Život? ili pozorište?
Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište?
Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište?
Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište?
Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište?
Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište? Život? ili pozorište?

Režija: Gordana Lebović
Dramaturg: Marija Karaklajić
Koreografija: Galina Borissova
Scenografija: Dragana Marković
Kostim: Dragana Ognjenović
Kompozitor: Igor Gostuški
Igraju: Vanja Ejdus, Sena Đorović, Nada Šargin, Damjan Kecojević, Janoš Buš, Stephan Shtereff, Milena Moravčević, Dragana Alfirević, Marko Milić

Šarlota Salomon, nemačka slikarka jevrejskog porekla, rođena je 1917. godine. Godine 1943. biva uhapšena i deportovana u Aušvic. Odmah po dolasku ubijena je u gasnim komorama logora.

Predstava Život? ili pozorište? inspirisana je istoimenom serijom od približno 800 gvaševa koje je Šarlota Salomon naslikala u periodu od 1940. do 1942. godine. U podnaslovu označena kao „ein singspiel“ (komad sa pevanjem komičnog karaktera), predstava je sastavljena iz tri celine: preludijuma, glavnog dela i epiloga. Svaka celina podeljena je u niz scena nejednake dužine, i poklapa se sa određenim periodima Šarlotinog života.

Slike Šarlote Salomon danas se čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju u Amsterdamu.

www.jhm.nl/collection/themes/charlotte-salomon